25 јан „Tetovažer iz Aušvica“
1942. godine Lali Sokolov je deportovan iz Slovačke u Aušvic. Tamo dobija zadatak da tetovira brojeve novim zatvorenicima. Tu upoznaje uplašenu devojku i zaljubljuje se u nju na prvi pogled. Tada odlučuje da će ostati živ i obezbediti slobodu za oboje. Počinje priča puna požrtvovanosti, borbe i istrajnosti da na takvom mestu ostane živ, a pri tome ne zaboravljajući da pomogne drugima i samim tim svakodnevno izlaže svoj život riziku.
Knjiga „Tetivažer iz Aušvica“, opisuje kroz kakav teror su prolazili svakog dana. Glad, zima, strah i nemoć da izbegnu surovu sudbinu. Lali se trudio maksimalno da svima pomogne. Krio je hranu u svojoj akt tašni i davao je gladnima i iznemoglima. Najviše se kockao sa svojim statusom i poverenjem koje je stekao kod Nemaca da bi se približio svojoj Giti. Podmićivao je stražare da bi samo par minuta proveo sa njom. Gita je bila u ženskom logoru, a Lali je bio u Nemačkom sektoru gde su dočekivani novi zatvorenici. Ova borba za opstankom trajala je sve do 1945. godine. Lali i Gita su se posle oslobođenja našli u Bratislavi iste godine u aprilu.
Ovu knjigu sam pročitala pre nedelju dana. Nosim snažan utisak koji će potrajati još dugo. Toliko hrabrosti, borbe, snage i želje za slobodom, životom,tračkom svetlosti i ljubavlju…Na to ću uvek pomisliti kada mi padne na pamet da odustanem od svojih ciljeva. Ljudi su dolazili do svog osnovnog i jedinog cilja da izvuku živu glavu pod okolnostima totalne nemoći, straha i potpune agonije. Mislim da trebamo biti više zahvalniji i mnogo istrajniji u onome što želimo, i da ne zaboravimo da i danas neki od nas nemaju tu sreću da ne moraju da se bore za svoj goli život.
„Tetovažer iz Aušvica“ je napisala australijska spisateljica Heder Moris. Lalijev sin je pozvao Heder da sasluša priču njegovog oca. Lali je želeo da svima ispriča svoju priču, da oda počast svim izgubljenim životima i svojoj najvećoj ljubavi Giti koju je upoznao u ritama, ćelavu i prljavu, ali se u nju zaljubio. Kao što je i sama Heder rekla Lali je već bio star i nekada se vraćao na neke delove pošto mu je bilo jako bolno. Prva zamisao joj je bila da ovo napiše kao scenario za film, imala je i ponude od filmskih kuća da otkupe priču, ali je shvatila da priča neće imati ton koji je on želeo.
Detalj koji sam našla prilikom istraživanja da je Lali tražio da novinar ne bude jevrejskog porekla, zbog bola koji bi osetio/la šta su njihovi preci prošli. Na kraju je Heder rekla da ima nemačko poreklo. Na to joj je Lali uzvratio: „Nismo mi krivi za greške naših predaka.“
„Nije bitno koje smo religije, boje kože ili iz koje oblasti dolazimo, kada smo ranjeni svi krvarimo istom bojom – crvenom.“ Lali Sokolov
“ Tetovažer iz Aušvica“