12 мар Putovanje stare duše

Sedela je, pila kafu i posmatrala izlazak sunca. Slušala cvrkut ptica koje su svojom pesmom najavljivale još jedan novi dan pun iščekivanja i događaja koji će ispisati još jednu stranicu njenog života…ali nju je tištilo nešto drugo. Opet se probudila mokra i uplašena. Osetila je tu veliku prazninu i ogroman bol kao da joj je neko iščupao srce i stavio na dlan. Ovo nije prvi put da sanja, ali je došla do stadijuma da želi da sazna ko je taj misteriozni muškarac koji joj se pojavljuje u snovima, uzdrma joj život iz korena i ispuni je ogromnom emocijom. Kako može osetiti toliku povezanost sa njim  čak iako ga ne poznaje? Ko je on? Gde je? Za njenu malu tajnu znala je njena najbolja drugarica koja bi je tešila ponekada davajući  joj ideje da ide kod stručnjaka koji bi joj objasnili zašto je njeni snovi toliko uznemire, a ponekada bi ćuteći  sedela i slušala njeno tiho plakanje. Njoj je jedino bilo bitno da je ona razume i ne misli da je luda.

Prvi put ga je sanjala sa 15 godina. Bila je obučena  u  haljinu nalik periodu srednjeg veka. Ogromna livada sa visokom travom, prelepim cvećem i dva muškarca koji se bore mačevima. Shvatila je da je to borba za njenu ruku.  Iako je on pobedio i pozvao je da krene sa njim, ona je odlučila da ostane sa  drugim muškarcem. Odmah nakon  izrečenih reči  se pokajala i  osetila veliku prazninu , a on joj je rekao  da će se opet videti jer je donela pogrešnu odluku. Uplašeno se trgla i pomislila šta je ovo, šta se događa? Mora da je to plod moje mašte! Ceo dan se u školi osećala potišteno i tužno.

Prošlo je par godina, ona je zaboravila na taj san , ali jedne noći on je ponovo došao. Bio je Drugi svetski rat svuda naokolo bile su borbe, puno vojnika  i jedan muškarac koji  je svojim telom branio od meteža na ulici. Osetila je njegovu ruku na sebi i njegov dah koji joj je golicao potiljak. Davao joj snagu da nastavi da beži i kada je doveo na bezbedno mesto rekao joj da će se vratiti, opet će se sresti i biti zajedno. Ceo dan je neutešno plakala, a njena majka je ljutito rekla:“ Vi tinejdžeri!“.

Posle nekog izvesnog vremena opet ga je sanjala , u nekim 70 -tim godininama…Magla koja ga je uvek pratila i bila njegov omotač da ne može da mu vidi lice kao da nije bilo pravo vreme, sada se polako dizala  i videla je siluetu svog misterioznog muškarca. Prošlo je mnogo godina nakon toga i  nekada se vraćala u mislima razmišljajući da li je to samo deo njene mašte…Terala je  sebe na silu da opet sanja, ali nije mogla.  Snovi su sami dolazili tiho kao šaptači njene duše.

Postala je mlada žena, počela je da radi,  život joj je nametnuo svoj tempo življenja. Suočavala se sa puno uspona i padova, kao i svaki mlad čovek…Jedne noći evo njega u snu. San se odmotavao kao klupko vune. Od malih nogu, pa do stadijuma odraslih ljudi. Sedeli su na litici nekog divnog mesta koje nikada ranije nije videla. I tada ga je ugledala, muškarca  kojeg u životu nije videla, ali njeno srce ga je prepoznalo i osetilo onu povezanost za kojom tragamo toliko dugo. Njena duša je poznavala njegovu dušu i vapila je za njom i njegovim divnim očima. Kada je stavio njegovu ruku u njenu one su se spojile u jednu. Probudila se i shvatila da ga nema, tada je osetila ogroman bol i prazninu koja će je godinama pratiti. Nije bila sposobna ni za šta danima.

Rešila je da preuzme stvar u svoje ruke. Išla je kod raznih psihologa, ali oni nisu imali pravi odgovor sem uobičajnih stvari ili bi je samo nemo gledali. Kada je pokušala da nađe zadnju utehu i sve ispričala svojoj majci,  ona ju je šokirano gledala kao nema šanse i da izbaci to iz glave uz opasku da ne spominje to nikome.  I tada je odlučila da ćuti, ako je rođena majka osuđuje šta da očekuje od drugih. Vreme joj je postalo jedini prijatelj i nadala se da će odgovor doći u jednom momentu njenog života.

Bližio se njen trideseti rođendan i zapitala se gde je on? Gde je moja srodna duša? Zato se nijedan muškarac ne zadržava u njenom životu? Zašto ni sa jednim ne oseća takvu bliskost? Na dan njenog rođendana sanjala ga je i on je stajao na granici srednjeg veka , a ona na granici 21-og veka. Gledali su se se svesni te ogromne udaljenosti. Rekao joj da mora da odluči da  li ide sa njim  ili ostaje? Suviše dugo se njihove duše traže, ne mogu više da izdrže tu udaljenost i polako vreme otkucava za oboje. Trčala je i razmišljala kako če to izvesti, želela je da bude sa njim i da provedu ostatak života zajedno…Ali kada je došla do granice inkvizicija je izvršila smrtnu kaznu i ubila ga, a ona ništa nije mogla da uradi. Probudila se vrišteći…Zašto? Zašto su joj ga oduzeli? Zašto sada kada je bila odlučna?

Godine su prolazile i snova više nije bilo…Jedne zimske noći sanjala je ogromno prostranstvo, okean, hodala je, trčala je i dolazila na mesta gde bi ga tražila, ali ga nije nalazila.

Ponekada se pita da li i on negde sedi i čeka je,  da li i on nju traži isto kao ona njega…Da li će im vreme dozvoliti da im se putevi  ponovo ukrste i konačno budu zajedno? Da li će ova praznina konačno nestati i prestati da je prati? Kroz godine je ta ista praznina postala njen tihi neprijatelj.