16 апр Put ka slobodi

Put ka slobodi je veoma težak, ali ako želimo da se nečeg oslobodimo bićemo uporni i nesalomivi. To su na svojoj koži najviše osetili ljudi koji su preživeli rat i logor. Pre godinu dana napisala sam tekst o „Tetovažer iz Aušvica“ Heder Moris, knjiga koja je na mene ostavila neverovatan utisak. Juče sam završila knjigu „Cilkin put“ istog autora. Zatvorivši je sa suzama u očima i jezom koja je prožimala moje telo, odlučila sam da zaokružim celu priču i odam poštovanje jednoj hrabroj i mladoj ženi.

„Rat je gotov“ – govore vojnici puštajući ljude van bodljikavih žica, koji uplašeno gledaju na put i okreću se prema prostoru koji je za njih bio ispunjen strahom za sopstveni život. Sloboda, ah ta sloboda! Da li sada plakati ili se smejati i gde krenuti? Ali Cilku – glavnu junakinju romana ne muči to pitanje, pošto je osuđena na 15 godina radnog logora u Sibiru. Spavala je sa neprijateljem i zbog toga je proglašena špijunom. Nije joj bilo dozvoljeno da objasni da je to bilo prinudno i da bi u suprotnom bila mrtva. Ne, oni su bili gluvi za njena objašnjenja. U vozu umesto da to bude put ka slobodi, a ne za sledeći logor upoznaje Zozi. Zozi je bila njenih godina kada je otišla u Aušvic. Shvatajući kroz šta je prošla Cilka želi da joj pomogne i da je zaštiti od poniženja koje će trpeti u Sibiru. Cilkin spas ili olakšanje u Sibiru pojavljuje se kada doktorka primeti Cilkinu sposobnost i ponudi joj posao u ambulanti. Prihvata ponudu i svojim trudom uspeva da napreduje. Krije hranu i deli sa svojim ženama u baraci. Pošto je izgubila svoju porodicu ona ih doživljava kao svoju sadašnju porodicu i prijatelje i nalazi utehu u njima. Posebnu snagu da ne odustane daje joj Zojino dete, koje je napravljeno prilikom noćnih poseta u Aušvicu.

Neću vam sve otkriti, ali ću za Cilku reći da je njena lepota bila njen spas i njeno prokletstvo. Od mlade nejake devojčice izrasla je u jaku hrabru ženu. Želja za životom ju je održala, kao i obećanje koje je dala svom ocu. Pomagala je svima koliko je mogla, borila se za decu, porađala, negovala bolesnike i tiho šaputala reči utehe kao njihov anđeo čuvar. Odrekla se prilike (pomogla je pukovnikovoj ćerki), da bude slobodna i poklonila je Zozi i njenoj ćerkici. Cilkin put ka slobodi je bio težak i mukotrpan, ali je smatrala da time otplaćuje grehe za sve one ljude koje je morala da pošalje u smrt.

U radnom logoru upoznaje i Aleksandra kurira, koji je od početka bio kulturan i pažljiv prema njoj. Posebno se divila njegovom uživanju u cigaretama. Nakon što su ga pretukli i otpisali, negovala ga danima i tiho mu pričala, ljubav je našla put i Aleksandar je uspeo da preživi.

Zbog svih dobrih dela koje je uradila konačno dobija slobodu, papir i novac da kupi kartu za Moskvu, ali pod uslovom da ne sme više nikada da se vrati. Na stanici okrečući se i gledajući da svesno mora da ostavi srce koje dugo godina nije bila sposobna da nekom pokloni ulazi u voz. Ipak, život je na kraju mešavina svega, u vozu u gužvi čeka je Aleksandar . Njih dvoje započinju zajednički život koji će trajati 50 godina dok ih smrt ne rastavi.

Lali glavni lik „Tetovažer iz Aušvica“, sa velikom setom i divljenjem je pričao o Cilki, koja je njega i Gitu spasila. Autorka Heder Moris zadivljena tom ženom istražuje o njoj i odlazi u domovinu gde je rođena i odaje joj poštovanje ispisavši njenu životnu priču. Za mene Cilka je sinonim za hrabru ženu, koja je u istom momentu bila i vojnik i zatvorenik.

Tekst ću završiti citatom nobelovca Aleksandra Solženjicina, koji je takođe preživeo logor.

„Mislio sam da čovek sebe može smatrati čovekom tek onda kada u svakom trenutku, svim svojim bićem oseća da je spreman da se ubije. To saznanje ti daje volju za životom. Više puta sam to na sebi proveravao – osećajući da imam snage da umrem, živeo sam dalje.“