01 дец Poslodavac i abortus
Svi smo prošli neku vrstu mobinga na poslu. Na žalost to je danas neminovno. Slika „Poslodavac i abortus“ je zvanično moja prva konkretna i ozbiljna slika koju sam uradila. Maske su više moj fah. Ali ova slika mi je bila potrebna u kompletiranju svog procesa.
Kada sam zvanično stigla do toga da dam otkaz, sećam se da sam pomislila da još izbacim to iz sebe i izlečiću se. Bilo mi je jako potrebno da to naslikam i tek tada ću biti mirna. Dugo sam je radila, birala boje, lik, kako bi izgledala. Morala je da bude baš onako kako sam se ja osećala sve to vreme. Ona je bila zadnja puzzla u završetku te priče.
Sećam se dana kada sam dala otkaz, u celoj toj priči koja je bila iznad svega iscenirana. Prisetila sam se svog celog truda, a zaista sam se mnogo trudila za taj posao. Nisam se osećala lakše, osećala sam se uzaludno. Toliki trud, vreme, mučenja za negde gde si od početka bio nepoželjan i jadnosti da je sve vreme to bila osnova kada ćeš ti pući i otići. Naravno, ima to svoju pozadinu zašto mi nije dat otkaz, već zašto je scenario trebao da bude da ja dam otkaz. Taj osećaj težine umesto olakšanja koji sam trebala da imam sam dobro umemorisala.
Osnova lika je bio Voldomor. Na osnovu njegovog lika sam kreirala lik Poslodavca. Oči nisam htela da naslikam, jer ne vidi. „Slep“ je za prave vrednosti. Rezonuje samo što je naučeno i ono što je njegovo. Tuđe ne izaziva nikavu vrstu empatije, sem ukoliko nije to doneto svojevoljno iz opšte socijalne ili društvene uviđajnosti. Vrtlog koji je naslikan u ustima predstavlja isisavanje. To je onaj živi pesak koji stoji u predgovoru, tonete i tonete. Što se više opirete to vas više melju i usisavaju i vi padate u vrtlog i vrtite se u krug. U krugu između plate, redovonog posla i hrabrosti da li otići ili ostati. I borite se, borite se dok se toliko ne iscrpite, ne poštujući ni svoje zdravlje,ni sebe. Mislite šta ja kukam kao da je drugima bolje, to je tako u životu….Savet hm…često ćete čuti „ćuti i radi, dobro je i da imaš posao“ ili „šta ti misliš, da ja volim svoj posao. Jbg, ćutiš i radiš.“ Da, ali ja ne moram biti ti.
Abortus predstavlja glina koja je zgužvana. Kao i moja ličnost tada, mada bih više formulisala da je moja ličnost bila izderformisana. Osećala sam toliko izderformisano da mi se dešavalo da se ne prepoznam u ogledalu. Nekada sam sedela ispred ogledala i uopšte nisam prepoznavala taj pogled. Abortus je obasut suvim cvetovima…suši se i umire…latice polako kreću da padaju, gasi se…Snage ponestaje i na ivici da odustane, ali usred sasušenog cveća ima crveni tragovi, latice još nisu otpale sve…tinja…život još postoji..Nema vremena više ni za razmišljanje između ostati ili odustati…sad ste na rubu…Mislim da ne moram da završim šta sam izabrala…
Na kraju mogu da kažem da od goreg postoji gore. Sigurna sam da ima ljudi koji su gore od mene prošli…Neću ovde prosipati priču o ne znam kakvoj filozofiji vi to možete i bla, bla…Znaće ti vi koji je to momenat i ja sam ga prepoznala. Kada udarite u kraj svoje snage gadan je to osećaj…I treba hrabrosti da, ali to je par minuta i gotovo je.. a i kada prvu rečenicu ispalite samo će krenuti.
Ovo želim da kažem nemojte nikada, ali nikada da nasedate na rečenicu „to je bilo za tvoje dobro“…To pranje savesti tuđim odobravanjem te iste rečenice je jeftino. Ako vam treba ohrabrivanje mogu samo da kažem ovaj život će teći isto i bez vas i bez mene i bez bilo koga drugog…što biste onda išta trpeli? Budite svoja najskuplja „investicija“ ne dajte da vam iko išta od ljudskog oduzima. Po tuđoj zadnjici i sto udarca nije ništa, ali po svojoj i jedan je mnogo. Imajte to na umu.
2.990 RSD