28 нов Paulo Koeljo

Paulo Koeljo stvorio je snove za one koji ne sanjaju, širio je ljubav na one koji mrze i pružio je viziju onima koji ne boluju od poniznosti.

Svako od nas došao je u jednom momentu na raskršće svog života. Shvatiš da je vreme da nešto promeniš da izađeš iz svojih sigurnih okvira, raširiš krila i kreneš u nešto nepoznato. Ali od čega krenuti? Koji je prvi korak kada si dugo bio ušuškan u svoj siguran svet? Korak po korak?

Ja sam shvatila kada sam legla na operacioni sto i počela sebe da preispitujem o onome šta sam uradila, šta nisam, o svojim greškama i o svojim uspesima. Zapitala sam se da li ću imati šansu da stvaram nove uspomene. Dobila sam tu šansu i polako krenula putem samospoznaje. Ponekad sam se pitala zašto je moralo to baš meni da se desi? Zašto ja? Svako od nas ima svoj predodređen put kojim će ići, teret koji nosi sa sobom, borbe koje bije, ali hrabro korača kroz život sa osmehom na licu i sa ponekom suzom koja pokazuje da smo i dalje ljudi sa emocijom, da nismo otupeli. Neko pronađe put rano od malih nogu svestan šta želi i uspe na poslovnom, ljubavnom planu ali opet fali onaj jedan deo puzle za potpunu sreću. Dok neko prođe kroz ogromne oluje i u kasnijim godinama ostvari sve što želi. Jedna stvar je istinita društvo nas pritiska zašto nisi udata, zašto nemaš decu, zašto radiš taj posao, zašto si sam? A niko se ne pita iza tvog osmeha koliko si se puta lomio i opet sastavaljao iz početka, svaki taj ožiljak je podsetnik da si živeo. Treba uživati u sadašnjem momentu, ne treba kukati nad životom. Naučili su nas da naše srodne duše dolaze u obliku princa na belom konju, ali u stvarnom životu ulazi nam čovek koji je pun vrlina i mana. Tera nas da razmišljamo i uočavamo svoje greške i vrline, u njegovom pogledu prepoznamo naš odraz.

Gledajući knjige Paula Koelja jedna knjiga mi je privukla posebnu pažnju „Alef“. Čitajući te redove imala sam osećaj kao da je ona pisana za mene, svaka reč je nalazila mesto u mom srcu i pomogla mi je da shvatim da nisam sama da u ovom našem univerzumu zvanom Zemlja svaka duša ima svoju dušu koje se traže, neke su namenjene da nas nauče nečemu, da se neke stvari dešavaju sa razlogom i odlaze, ali to ne znači da nisu bile prave.

Pre neki dan sam završila još jednu njegovu knjigu  „Na obali reke Pjedre sedela sam i plakala“. Knjiga koja je opisala da ako nam u životu uđe muškarac vredan naše ljubavi da se ne plašimo da  uplovimo u ljubav jer sutra možda bude kasno. Svaka ljubav je nova i izaziva ludost u nama. Sve bitke u životu služe da nas nečemu nauče, uključujući i one koje gubimo. „Kada porasteš otkrićeš da si često branio laž, obmanjivao sebe ili patio zbog gluposti.“

Paulo Koeljo je rođen 24. avgusta 1947. godine u Rio de Žanerio. Odrastao je u strogoj katoličkoj porodici. Roditelji su želeli da postane advokat, ali on nikada nije odustao od želje da postane pisac. Zbog njegove stidljivosti i povučenosti roditelji su ga par puta zatvarali u psihijatrisku ustanovu i zadnji put je pobegao i iz tog iskustva nastala je knjiga ,,Veronika je odlučila da umre. “.U jednom intervjuu rekao je da ne osuđuje svoje roditelje, oni su želelli da mu pomognu, ali nisu shavtali da su ga time samo gušili.

Bio je hipik, putovao je po svetu i koristio je različite droge. Mnoge njegove knjige su nastale iz njegovog ličnog iskustva i onog što je proživeo na tim putovanjima. Po povratku u Brazil pisao je kolumne za novine, pesme za poznate muzičare  kao  što su Elis Regina, Rita Li i brazilskoj ikoni Raulu Seisasa. Od svoje dvadeset pete godine proučava magiju i okultizam. 1980.godine ženi se umetnicom Kristinom za koju kaže da je ljubav njegovog života, da je srećan što ju je sreo u ovom životu i što je verni njegov saputnik. Živeli su u Brazilu, Francuskoj, a trenutno  žive u Ženevi.

Paulo Koeljo je prepešačio put dug 830km na hodoščašću do Santjago de Kompostela. Inspirisan događajima sa tog puta 1986. godine napisao je ,,Dnevnik jednog Čarobnjaka“.

Paulo Koeljo doživljava planetarni uspeh sa knjigom „Alhemičar“, koju je napisao 1988. godine. Knjiga je uvršćena u 100 najboljih dela svih vremena. Njegove knjige su prevođene na 57 jezika, objavljene u 150 zemalja. Kritika je naklonjena njegovoj poetici, realističkom i filozofskom pisanju. Paulo Koeljo osnovao je fondaciju za pomoć najugroženijima u brazislkom društvu deci i starima.

Dobitnik je prestižnih nagrada. U Beogradu 1998. godine dobija nagradu Zlatni bestseler kao najprodavanjiji pisac na našim prostorima.

Paulo Koeljo napisao je 16 romana. Ove godine izašla je njegova nova knjiga “ The Archer“. Moj tekst završiću sa još jednim njegovim citatom.

„Kada čovek dublje zagleda u dušu sveta lako shvati da na svetu uvek postoji jedna osoba koja čeka drugu bilo to usred neke pustinje, ili nasred velikog grada. I kada se te osobe sretnu i njihovi pogledi se ukrste sva prošlost i sva budućnost gube značaj i samo postoji taj trenutak.“