10 апр Kraljica salse Celia Cruz
Kraljica salse Celia Cruz je za mene izvrstan pevač velike harizme i talenta. Vokal koji pomera sve granice jedinstvenosti.
Od malih nogu obožavam ples. Divila sam se igračima koji igraju salsu, rumbu, tango…Ali me salsa uvek oduševljavala najviše, puna strastvenih ritmova ili kako ja umem često za nju da kažem pravi revolucionarni ples. Ispunila sam sebi želju i krenula da učim da igram. Na času sam čula jedan vatren glas kako peva i pitala sam koreografa ko je ta pevačica. Reko mi je da je to kraljica salse Celia Cruz. U onom mahu malo mi se učinilo preteran odgovor „kraljica salse“, ali kada sam njen život krenula da istražujem shvatila sam da ona zaslužuje takvu titulu i postidela se svoje prve pomisli o njoj.
Celia de la Karidad Cruz Alfonso rođena je u kvartu Santa Suarez u Havani na Kubi, 24. oktobra 1924. godine. Svoje detinjstvo je podelila sa tri mlađa brata. Njen talenat za pevanje prepoznala je njena majka slušajući je kako zabavlja turiste na ulici. Buduća kraljica salse Celia Cruz gledala je kroz prozor svoje sobe muzičare sanjajući da im se pridruži. Njen otac nije podržavao njen hobi, želeo je da postane učiteljica. Ne želeći da razočara oca ona upisuje studije, ali je na kraju ipak poslušala svoje srce i upisala je Nacionalni Muzički konzervatorijum.
U međuvremenu nastupala je na havanskim karnevalima, pevala je u dva benda, takmičila se na različitim amaterskim takmičenjima i osvajala je nagrade kao što su torte i zlatni lančići. 1950. godine upoznaje biznismena Rafaela Sotolonga koji je želeo da ona nastupa sa grupom Sonora Matancera kao glavni vokal. U toj grupi provela je 15 godina i snimila 188 pesama, nastupala u kubanskim i meksičkim filmovima.
Kada je Fidel Kastro poveo revoluciju, oni odlaze u Meksiko, a kasnije u Ameriku da bi po dogovoru ispunili svetsku turneju po Evropi i Japanu. Pošto joj novi režim ne dozvoljava da se vrati na Kubu, ona se naseljava u Njujorku i udaje se za svog kolegu Pedra Najta. Odlučuje da napusti bend i okuša se u solo vodama, njen suprug joj postaje menadžer. 1966. godine dobija poziv od njenog kolege Tito Puntera da nastupa sa njim i ta saradnja ju je vinula među zvezde. Ona je jedna od retkih umetnika koja je volela da održava velike koncerte, nosila je raskošne haljine i svaki nastup je započinjala sa rečju Azucar, koja u prevodu znači šećer.
80-tih kada kada salsa nije bila u modi, jedino je Celia pevala sa drugim muzičarima i uz pomoć nje su uspeli da vrate salsu na velika vrata. 1987. godine održala je koncert na karnevalu u Terenifielu, gde je bilo 250 000 ljudi i taj nastup je zabeležen u Ginisovoj knjizi rekorda. 1989. godine dobija svog prvog Gremija. Konačno 1990. godine uspeva da se vrati na Kubu i uzima malo zemlje i želi da je sahrane sa njom kada bude došlo vreme.
Kraljica salse Celia Cruz pevala je do samog kraja, bila je gost u različitim filmovima, serijama, pevala je sa Lucianom Pavarottijem…Prepevala je Glorijinu pesmu“I will survive“ i za to izveđenje dobila je još jednog Gremija. Na jednom nastupu u Meksiku ostaje bez glasa, to je bila posledica tumora na mozgu. Nakon saznanja o bolesti Celia se povlači sa scene. Umrla je 16. jula 2003. godine u Nju Džerziju, a sahranjena je u Bronksu po svojoj želji. Osim što je osvojila brojne nagrade, dobila je svoju školu u Bronksu i 25. oktobar 1997. godine je zvanično proglašen kao Celin dan. Mnogo je učinila za proboj latino muzike, bila je i Ambasador za Kubansu Zajednicu.
Kraljica salse Celia Cruz ne samo da je izazvala moje oduševljenje i divljenje, već me fascinirala svojom hrabrošću jedne žene koja je ostavila svoju domovinu i uzdignute glave pevala i ponosno predstavljala svoje korene. Volim da igram uz njenu pesmu „La Vida es un Carneval“ ta pesma me pokreće da zamišljam da sam na Kubi, osećam miris mora i igram uz zvuk muzike. Toplo preporučujem da pustite malo njene muzike i zamislite da plešete gde god biste voleli da budete i da uživate dugo, dugo, dugo…